Powered by VipTek


ПРОГРАМ КОМУНИСТИЧКЕ ПАРТИJЕ



Увод


            Србија  се   почетком  21.  века   налази  на  трагичној  раскрсници.  После  низа  координираних  акција  у  земљи  и  из  иностранства  на  власт  је  дошла  садашња  гарнитура  која  је  инсталирала  варварски,  примитивни  капитализам.  Срушена  је  Југославија, а  у  току  је  рушење  Србије. Системска  криза  захватила  је  све  сегменте  нашег друштва условљавајући  драстичан  пад   индустријске  и  пољопривредне  производње. Материјално  раслојавање  и  губитак  социјално-економских  права  довело  је  радне  људе  у  неиздржљив  положај. Оштро  се  продубљују  противречности  између  рада  и  капитала,  односно  између  нових  богаташа  и  огромне  већине   радног  народа. Међународни  положај  Србије  је  понижавајући  захваљујући  поданичким  потезима  власти. Колонизација  земље  изазива  све  чешће  протесте  часних  и  патриотских  слојева  становништва.


 Налазимо  се  у  времену  довршетка  пљачке  друштвене  и  државне  имовине  стечене  вишедеценијским  радом  милиона  радних  људи. Распад  социјалистичког  система  у  Европи  и Југославији     настао  је  уз  конфузију  -  идеолошку,  организациону  и  кадровску  комунистичких  партија  у  тим  земљама. Социјализам  је  изгубио  историјску  иницијативу  и  то  не  само  у  економији, већ  и  у  чврстој  повезаности  личности,  друштва, државе и  стремљења  високим  идеалима истине, правде,  равноправности  свих  грађана  независно  од  своје  вере,  нације  и  боје  коже. У  развијеној  фази  социјализма  дошло  је  до  поједностављења  социјалистичке  идеје. Настао  је   раскорак  између  нарастајућих  потреба  грађана  и  достигнутих  резултата  научно-техничког  развоја. Некритички  је  преузет  модел западног  друштва  у  области  производње и  потрошње. Практична организација  у  социјалистичком  друштву  није   довољно  искористила  високу   мотивисаност кроз  стимулације  носилаца  развоја  и  покретача  производње.


 У  припремној  фази  разбијања  Југославије  и  касније  Србије  уништавана  је  државна  и  друштвена  својина,  а  онда  извршена  приватизација. Томе  се  није  супротставила  ни  радничка  класа  која  је  под  снажном  увезеном  пропагандом  поразила  саму  себе. Као  производ  модерне   идеје  са  човеком  изнад  вере,  расе  и  језика  јака  Југославија  могла  је  издржати  битку  са  временом,  тржиштем  и  капиталом. Нажалост,  зато  је  и уништена. Стреле  отровне  пропаганде  усмерене  су   пре  свега  према  омладини  рађајући  у  њој  масовну  апатију  и  сумњу  у  могући  преображај  земље. Недостатком  свежих  и  енергичних  мера  државног  апарата  срушен  је  основ  здраве   економије – етика  часног  и  озбиљног  рада.

 После  2000. године потцењује  се  радничка  класа  и  окривљује  за  кочење  “реформи”,  односно  приватизације  и  слободног  тржишта  које  је  потпуно  препуштено  странцима. Уништавањем  крупне  индустрије  и  пољопривредних  комбината  у  процесу  приватизације  разбијени  су  радничка  класа  и  стваралачка  интелигенција чиме  је   елиминисана  снага  запослених.

 Од  1990.  године срозан  је углед  и  ауторитет  државе. Долази  до  значајне  политичке  апатије,   аморфности  друштва  у  коме  стваралачки  слојеви   немају  никаквих  практичних  полуга  утицаја  на  власт  нити  на  реални  политички  систем.  Постали  смо  друштво  без  наде  што  је  горе  од  било  каквог  незадовољства. Наметнута  је  западна  интернационална  демократија  као  либерална вредност којом  се руше  национални  суверенитети. Широки  слојеви  радника  нису  се  више  осећали  власницима  резултата  свог рада. Средства  за  рад  отишла  су  у  руке  нове  олигархије.  

Променом  Устава  и  доношењем  низа  нових  закона  нестао  је  социјализам  у  изворном  облику. Постојеће  комунистичке  партије,  слабе  и  међусобно  конфронтиране,  коначно  су  избрисане  из  регистра  у  јануару  2010. године


Свет и Србија


            Двадесети  век  прошао  је у  принципијелној  борби  капитализма  и  социјализма.  У  земљама  бившег  СССР-а  и  социјалистичке  заједнице,  укључујући  Југославију,  пад  социјализма  само  је  привременог  карактера.  Рестаурација  капитализма  у  овим  земљама  има  сувише  негативних  решења  да  би  их  народ, навикнут  на  широка  права  у  социјализму,  прихватио.  Капитализам  је  такво  друштво  у  коме  су  материјална  и  духовна  производња  потчињени  тржишним  законима  добијања  максимума  добити, увећања  капитала  и  његовог  безграничног  раста.   Новац је  једини  регулатор  односа,  једини  критеријум  вредности  у  друштву.  Борба  за  тржиште  претворила  се  у оружане конфликте у  којима  су  исцртане  нове  границе  држава.  

Развијене  су  нове  методе  експлоатације  човека  над  човеком  и  колонизације  народа  и  држава. Империјалистичка  глобализација, са  својом  информационом  прашином, приказала  је  противуречности  рада  и  капитала  као  “рат  цивилизација“. У  суштини  сакривени  су  егоизам, насиље, бездуховност  и  космополитизам  у  рђавом  смислу. Резултат  је  богаћење  групе  капиталистичких  земаља.  Бездушно  се  уништавају  природни  ресурси  и  ремети  еколошка  равнотежа  света. Социјални  конфликти  у  развијеним  земљама  избегнути  су  покретањем  међудржавних  сукоба. Еколошки,  демографски  и  етносоцијални  глобални  проблеми  Земље, које  ствара  капитализам,  доносе  човечанству  нову  спиралу  противречности  која  ће  га  послати  у  историју.

 Променом  Устава  и  одговарајућих  закона  власт  у  Србији  је  одузета  народу  и  поклоњена  политичким  партијама. Грађани  су  потпуно  одстрањени  од  управљања. Доношењем  Закона  о  приватизацији  организована  је  пљачка  друштвене  и  државне имовине.  Деградирани  су  научна  организација  рада,  наука  у  целини, образовање  и  култура.  Транзиционе  промене  у  привреди  Србије  нису  имале  елементе  структурних,  организационих  и својинских  промена  у  позитивном  смислу,  већ  је  то  био  истински  распад. Начин  на  који  је  приватизована  друштвена  својина  припада  арсеналу  екстремних  мера  које  не  признаје  ниједан  метод  научне  организације  рада. Потпуно  је  нарушена  структура  привреде  са  аспекта  пожељне  величине  предузећа,  актуелних  програма  и  потребних  нивоа  технолошких  решења. Промена  положаја  радног  човека ,  условљена  променом  друштвених  односа,  посебно  власничких,  увела  га  је  у  друштво  без  имало  хуманистичких  пројекција ,  односно  у  друштво  привидне  демократије. У  власничким  трансформацијама  он  је  третиран  као  нужно  зло. Реформе  друштвеног  система  Србије  у  режији  нових  “демократских”  власти  имају  рушилачки  карактер,  а  не  стваралачко-развојни,  а  као  последицу  имају  огроман  број  незапослених  радника  и  уништене  привредне  капацитете.  Истовремено  на простору  бивше  Југославије  крећу  национални  конфликти  уз  богаћење  нове  буржоазије. На  међународној  сцени  изгубљен  је годинама  стицан   углед  народа  бивше  Југославије. Новонастале  државе  из  бивше  Југославије  изгубиле  су  суштинску  независност. Омладина  не  види  будућност  у  таквој  земљи  и  масовно  напушта  земљу.

 У  процесу  транзиције  у  облику  неразумних  реформи  настале  су  оштре  противуречности – дошло  је  до  системског  антагонизма  у  друштву  између:

o најамног  рада  и  капитала  одузетог  од  народа ;

o истинских  интереса  земље ( националних ) и  спољних  интереса.

 Смер  спољне  политике  окренут  је  искључиво  на  запад. Створен  је  најциничнији  дивљи  капитализам  потпуно  равнодушан  према  обичном  човеку. Процес  принудне  фрагментације  друштва  и  државе  почетком  21.  века  изведен  је  уз  рушење  социјалистичког  система  и  увођењем  стања  контролисаног  хаоса. Елиминисањем  свих  ауторитета  и  брисањем  раније  усвојених  вредности очишћен  је простор  за  велике  манипулаторе. Прихваћен  је  мондијализам  ЕУ  и  САД  као  „света“  обавеза. „Отворено   друштво”  представљено  је као  негација колективизма.

 У  блиској будућности  створиће  се  реални  услови  за  поновно  успостављање  и победу  социјализма. Позитивна  искуства  из  периода  изградње  социјализма  у  Југославији,  а  нарочито  до  1980. године,  традиција  радничког  покрета  у  Србији  у  19.  и 20.  веку, величанствене  победе  у  одбрани  отаџбине 1912 – 1918.  године и  победе партизана  и  НОВ  против  фашистичких  окупатора  1941 – 1945. године  под  вођством  Комунистичке  партије  Југославије  и  друга  Тита  основ  су  за  жељу  наших  људи  за  достојанственим  и  часним  животом  у  слободи. Такав  положај  човека  могућ  је  само  у  социјализму. Снажни  ослонац  борбе  за  нови  социјализам  су  резултати  социјалистичке  изградње  Југославије  у  периоду   1945 – 1980. Успеси  у  привредном  развоју  Југославије   били  су  задивљујући  са  аспекта  раста  друштвеног  производа,  броја  запослених  и  достигнутих  програмских  и  технолошких нивоа. У  периоду  1955 – 1970 године  просечна  стопа  раста  друштвеног  производа  била  је  15 %  што  је  задивљујуће  са  аспекта  спољних  и  унутрашњих  услова  у  којима  се  развијала  социјалистичка  Југославија. Посебност  југословенског  социјализма  била  је  у  примени  самоуправног  система  социјалистичког  управљања  у  привреди  и  друштву  у  целини. Грађани  су  били  потпуно  једнаки  у  погледу  права  и  обавеза  што  је  резултирало  брзим  привредним  и  друштвеним  развојем.  У  привредном  систему  постављени  су  рационални  односи  тржишта  и  усмереног  развоја. Достигнути  су  нови  културни  и  образовни  нивои.

 Социјалистички  систем  обезбедио  је  гаранције  основних  људских  права  на  рад,  одмор,  лечење,  школовање,  пензију,  стан и  друштвену  надградњу.

 Комунистичка партиjа jе прогресивна марксистичко – лењинистичка партиjа коjа заступа интересе друштвених слоjева коjи живе од свог рада и коjа се залаже за зближавање свих jугословенских народа и народности са краjњим циљем уjедињења на добровољноj основи.

Комунистичка партиjа ће се борити против експлоатациjе свих радних људи, националистичких, шовинистичких и фашистичких поjава у друштву, против текућих процеса глобализациjе, империjализма и неоколониjализма.

Комунистичка партиjа jе свесна тренутних друштвено – политичких и економских прилика у земљи и свету и на њих ће утицати модерним средствима деловања али на идеjним основама марксизма – лењинизма и Титове политике мира и несврставања.

Комунистичка партиjа сматра да jе циљ друштвеног развоjа стално побољшање животног стандарда, одговорниjе трошење природних ресурса, очување животне средине и стално техничко – технолошко и образовно напредовање људи као основни услов за испуњавање горе наведеног. Jачањем на светскоj сцени либералног капитализма ови елементи друштвеног развоjа у многим земљама су угрожени и наш jе задатак да квалитетном анализом постоjећег система укажемо на његове мане у циљу изградње новог хуманиjег друштва.


Радничка класа


Радничка класа jе основна покретачка снага развоjа економиjе jедне земље и као таква неопходно jе да се активниjе укључи у процесе управљања предузећем и расподели средстава остварених њиховим радом. Сваки грађанин мора имати право на рад без обзира на његову политичку, националну и верску припадност. Било коjи вид дискриминациjе при запошљавању мора бити наjстроже санкционисан. Сведоци смо деградирања радничких права и његовог материjалног пропадања. Стога, као авангарда радничке класе, ми ћемо се борити  за побољшање положаjа радника указујући на проблеме у друштву и нудећи решења за њих.

Новостворена буржоазиjа на све начине се труди да радника што више експлоатише како би повећала профит и при томе долази до кршења права радника коjе се огледа у следећем:

1. Непоштовање донешеног закона о раду. Броjни су примери кршења закона:

 Неприjављивање радника

 Послодавац у не малом броjу случаjева нередовно исплаћуjе запослене

 Неприjављивање доприноса на цео износ личног дохотка

 Прековремени рад коjи jе често већи од законом дозвољеног и за исти послодавац не даjе надокнаду

 Радна недеља у већини приватних предузећа траjе шест а не пет дана како jе то законом предвиђено

 Послодавац запосленом не даjе право на боловање или му не да надокнаду за дане проведене на боловању. Посебан jе проблем код жена коjима послодавац не плаћа трудничко и породиљско боловање и не даjе адекватан броj дана како jе то у закону дефинисано

 На радним местима недостаjу адекватна средства заштите на раду

Иако Комунистичка партиjа сматра да постоjећи закон треба мењати, до доношења новог она ће се залагати за његово дословно примењивање и већу контролу у постоjећим предузећима од стране надлежних органа.

2. Неадекватна надокнада за остварени рад.

Схватања либералног капитализма сврставаjу радника  под категориjу трошкова коjе треба смањити тако да радници често долазе у ситуациjу да нису адекватно плаћени за своj рад. Посебни показатељи овог проблема огледаjу се у:

 Висини личног дохотка коjа ниjе довољна за остваривање основних животних потреба

 Неплаћање у складу са степеном стручне спреме

 Неплаћање у складу са условима на раду ( тежак физички рад, рад са опасним материjама. . . )


3. Необезбеђивање услова раднику за образовање и стручно усавршавање.

У 21. веку коjи представља доба брзог технолошког развоjа неопходно jе да се радник перманентно едукуjе и усавршава како би увек остваривао потребну продуктивност и на таj начин доприносио укупном напретку друштва. Само на таj начин ће се вредност његовог рада значаjно повећати и принцип лаке замене радника бити онемогућен.

У напредном комунистичком друштву какво желимо да створимо радничка класа ће имати централну улогу. Она ће на себе морати да преузме контролу предузећа и средстава остварених своjим радом. За то jе потребно стално едуковати радног човека да разуме не само конкретан процес коjи обавља у предузећу него комплетан систем и свет око себе. Ми као наjвећи заштитници радничких интереса смо дужни да им на том путу помогнемо.

Породица


Породица jе основна ћелиjа друштва. Свесни смо да тренутни систем нема праве механизме коjима би помогао стварање и функционисање породица. Наша земља се суочава са падом наталитета и укупним смањењем становништва. Узрок овог проблема треба тражити у условима коjи су неопходни за стварање породице и могућностима њиховог остварења:

1. Стамбено питање.  

Jедна од важних ставки за решавање проблема планирања породице jесте обезбеђивање адекватног стамбеног простора. У условима лошег материjалног положаjа радника, несигурности запослења,  високих каматних стопа за стамбене кредите и нереално високих цена станова и грађевинског земљишта просечни радни човек ниjе у стању да себе и своjу породицу стамбено обезбеди. Ниjе ретка поjава да се у том случаjу опредељуjу за рентирање некретнине коjа често ниjе одговараjућа ни по локациjи ни по квадратури.

2. Неопходна материjална добра за правилан раст и развоj деце.

За правилан раст и развоj детета неопходна су  многа материjална добра коjа  представљаjу значаjну ставку у кућном буџету породице. Проблем  jе и у чињеници да се већина материjалних добара не производи у нашоj земљи па су често доста скупа за просечан стандард радних људи и подложна константним поскупљењима што представља jош jедан значаjан терет за већ поменути кућни буџет.

3. Слободно време родитеља потребно за васпитање детета

У нашем друштву постала jе пракса да радник желећи да обезбеди потребна материjална средства за нормално функционисање домаћинства често прихвата послове натпросечно плаћене али коjи су условљени великим броjем прековремених сати. Сам ритам живота му не дозвољава да се посвети породици и васпитању а то jе наjчешће узрок лошег усмерења детета, прихватања погрешних система вредности, и чак малолетничке делинквенциjе.

4. Непостоjање обjеката за чување деце, њихова пребукираност и материjална средства за плаћање истих.

Оваj проблем jе везан и за урбанизоване али чешће за неурбанизоване делове градова. Због непланиране и неконтролисане изградње стамбених обjеката и немогућности државе да у истим изгради потребну инфраструктуру за нормално функционисање насеља родитељи су приморани да налазе алтернативне начине за чување детета док су они радно активни. Накнаде за коришћење услуга ових установа се углавном стално повећаваjу и не прате повећање зарада што родитеље може довести у отежану материjалну ситуациjу.

5. Материjална средства потребна за школовање детета.

Перспектива образовања коjу су у наш образовни систем унели утицаjи капиталистичке привреде довешће до директног или индиректног плаћања похађања наставе  на свим нивоима образовања. Поред тога потребна су и многа пратећа средства везана за процес школовања.  Сви ови фактори могу довести до одустаjања од даљег школовања детета што представља велики корак назад у напредовању човека и читавог друштва.

Омогућавање свих ових услова jош више погађа самохране родитеље.

Комунистичка партиjа сматра да би држава морала да помогне родитељима у свим елементима и фазама подизања детета. Олакшање куповине стана, превозног средства, основних материjалних добара, плаћања обданишта и школа и осталих потреба савременог живота потребног за правилан раст и развоj детета треба да буде примарни државни и друштвени циљ на чему ће Комунистичка партиjа увек инсистирати.

Омладина


Омладина у jедном развиjеном друштву треба да заузима централно место приликом планирања његове изградње и напредовања. Омладина би као наjенергичниjи, креативни део друштва, често у улози показатеља неправди у друштву и покретача промена,   морала бити више укључена у све сегменте свакодневног живота како би лакше и квалитетниjе разумела систем у коме се налази и учествовала у његовом развоjу. Будућност друштва и државе коjу омладина представља зависиће од њене правилне изградње.

Омладина 21. века суочава се са традиционалним али и савременим проблемима развоjа и прилагођавања:

 Недостатак адекватног  образовања

 Недостатак амбициjа и усмерења

 Недовољна друштвеност

 Зависност од модерних средстава комуникациjе

 Зависност од интернет сервиса социjалне природе

 Поремећен систем вредности

 Насилничко понашање

 Чланство у разним видовима екстремних организациjа

 Зависност од игара на срећу

 Коришћење опоjних дрога

 Криминал

Узроке ових проблема не треба тражити у самоj омладини коjу чине jош увек неизграђене личности, него у свим утицаjима околине са коjима се млад човек током свог развоjа среће.

То су пре свега:

 Недовољан утицаj родитеља

 Лоше материjално стање у породици

 Неадекватан образовни систем

 Негативан утицаj медиjа

 Негативан утицаj група коjе доводе до делинквентног понашања

 Недовољно учествовање друштва и државе у васпитању и изградњи младих

Како би се омладина развиjала у смеру разумевања и коначног преузимања контроле система у коме живе неопходно jе у што већоj мери смањити изворе негативних утицаjа и омогућити већу улогу родитељима, друштву и државним институциjама коjе за циљ имаjу васпитање омладине, у изградњи моралних норми и правилног система вредности. Неке од неопходних мера за постизање овог циља су:

 Обезбеђивање адекватног слободног времена родитељима потребног за васпитање и образовање детета

 Побољшање материjалног положаjа породице

 Активниjа улога државних институциjа у свим видовима развоjа омладине

 Пооштрена контрола медиjа и садржаjа програма са посебним освртом на популациjу до осамнаест година старости

 Контрола, санкционисање и укидање група коjе имаjу такав утицаj да доводе до малолетничке делинквенциjе

 Перманентна едукациjа младих о свим врстама проблема везаних за њихов развоj

 Укључивање младих у сва спортска, културна и образовна дешавања

 Сузбиjање продаjе наркотика

 Већа укљученост комплетног друштва у развоjу омладине

Само омладина коjа буде одгаjана у духу сталног друштвеног напретка, толеранциjе, правих система вредности, способна да препозна и правилно реагуjе на негативне поjаве у друштву и коjа jе на високом степену образованости може да у будућности одговори на савремене проблеме стварања породице, вођења предузећа у коме раде и државе у коjоj живе и тиме друштво учине бољим и хуманиjим.

Образовање


Образовање jе неопходна и важна етапа људског развоjа и од његовог квалитета зависи и будући развоj друштва чиjи jе човек члан. Због тога Комунистичка партиjа сматра да свако мора да има право и могућност за квалитетно школовање. Тржишна привреда у коjоj се знање третира као роба а не као средство за друштвени напредак наметнула jе да се школовање плаћа. Висине трошкова школовања достигле су толике вредности да jе оно постало привилегиjа а не право. Проблеми у систему школовања огледаjу се jош и у следећем:

1. Застарелост програма образовања

Брз техничко – технолошки развоj и револуциjа у информационоj технологиjи намећу константно мењање програма образовања и његово усклађивање за наjновиjим светским достигнућима.

2. Неефикасан систем предавања

Познат jе проблем у нашем друштву да се постоjећим програмом и начином преношења знања на ученике и студенте не добиjаjу очекивани резултати стицања истог  у траженом временском року и квалитет стеченог знања ниjе на потребном нивоу.

3. Узаjамна неповезаност знања стеченог кроз систем школовања и знања у реалном систему.

При окончању школовања и преласку у реални сектор области рада за коjу се ученик или студент школовао може се приметити да се добар део стеченог знања не примењуjе или се не може применити у реалним процесима рада.

4. Непризнавање диплома у свету

Услед неприлагођености наставног програма наше земље са наставним програмима земаља у свету коjе су водеће у школовању  квалитетног кадра дипломе неких високих школских установа нису признате на светском нивоу што често ствара нашим кадровима проблеме приликом тражења посла у поменутим земљама.

Образовање човека представља шири поjам од школовања и под њим се подразумева стицање свих оних знања неопходних за што боље разумевање реалног система око нас. Оно доприноси човековоj независности и слободи у размишљању и деловању.

 Да би образовање човека било што потпуниjе и квалитетниjе мораjу се испунити основни услови како би се таj циљ постигао.

 Оно мора почети од наjраниjих фаза људског развоjа.

 Подједнако треба развиjати и умно и физичко образовање човека

 Школовање мора бити бесплатно и доступно свима

 Програм мора бити у кораку са степеном развоjа

 Мораjу се пронаћи ефикасни системи стицања знања

 Мора се остварити боља сарадња између школског и реалног система

 Успоставити сарадњу са свим важним школским установама ради међусобног признавања диплома

Квалитетним образовним системом друштво ће имати квалитетан стручни кадар и моћи ће лакше да решава питања друштвеног напредовања. Међутим мораjу се обезбедити услови за њихов рад у земљи иначе ће их технолошки напредниjе земље ангажовати на проjектима њиховог развоjа што би уназадило наше друштво.

Култура


Култура jе jедан од наjважниjих елемената друштвеног развоjа. Од степена културне свести друштва зависиће ниво креативности, самосталности, иновативности и способности разумевања поjава у друштву. Већим познавањем сопствене и културе других народа створиће се услови за све видове међународне сарадње.

 Последњих двадесетак година приметан jе пад друштвене свести о потреби да културна догађања постану део свакодневних животних активности. Савремени медиjи вођени тржишним принципима форсираjу популарну културу чиjи jе циљ стварање потрошачког друштва коjим се лако манипулише и стварање лаког и брзог профита. Повећана присутност кича и шунда постала jе свакодневица савременог живота.

 Радни човек би требало све више и непосредниjе да постане чинилац конституисања и остваривања културне политике. Стога је неопходно његово оспособљавање за потпуније изражавање свести о властитом друштвеном и културном бићу. С друге стране, слободна размена рада треба да преображава и саме радне организације у култури те ће и привреда, а између осталих и институције у култури, морати на адекватнији начин да се повезују у те процесе. Својим интересом, потребама и могућностима привреда утврђује програме и обезбеђује њихову реализацију, савлађујући отуђеност и етатистичке остатке који се изражавају у виду искључиво административне респоделе средстава.

 Основне организације Комунистичке партије и сви облици рада морају се јављати као покретачи културне акције бројним иницијативама, разрађеним програмима и дефинисаном међусобном координацијом. Тако ће се на основу Програма Комунистичке партије све више афирмисати и јачати стваралачка оријентација. Интегрисање културе и стваралаштва у шире оквире привреде, промишљена артикулација идеја и ставова у конкретним условима, нови облици афирмације са све савременијим идејно-политичким садржајима, супротстављање свим облицима индоктринација, подједнако догматског као и грађанског либералистичког типа, могу отварати нове алтернативе и нудити ваљана и трајна решења. У таквој пракси и интелектуални рад, а и специфичне појединачне културне делатности, добијаће нова обележја подстицаје и могућности.

 Социјалистичка оријентација у развоју друштва стално отвара нове перспективе развоја културе. Социјалистички хуманизам пружа све шире просторе изражавању људских стваралачких могућности и расту једне нове културне свести. Идејно-политичка улога Комунистичке партије оствариваће се и у области културе сталним и бескомпромисним суочавањима са тенденцијама које су супротне социјалистичком хуманизму. Идејна акција комуниста треба да се остварује снагом аргумената на конкретном тлу разних делатности, полазећи од историјских интереса, потреба и захтева радничке класе и свих делатности привреде. Најбољи је пут за остваривање задатака Комунистичке партије у култури стално јачање креативне акције и ширење фронта борбе за остваривање социјалистичке, самоуправне културе као нераскидивог дела привреде.

 Истинска достигнућа културе тековина су и својина радног човека, што обавезује и на борбу против свих видова псеудокултуре. Тежња да културне вредности постану доступне најширим масама даје посебно значење манифестацијама самоуправне културне политике. Она мора стално ширити размере у стварању и коришћењу културних вредности. Супротстављање елитизму и елитистичкој искључивости тражи и одлучно одбијање вулгарних насртаја на дела највишег домета, којима приступ није увек лак, тако да захтева и одговарајућу претходну припрему .

 У развијању широке, демократске основе културног живота, уз превазилажење затворености, мора се у исто време водити рачуна и о сузбијању тржишне стихије и комерцијализма. Међутим, у идејној борби то значи доследну изградњу доходовних односа у култури у којима су културне делатности и њихова остварења и посебни облици изражавања људског стваралаштва у разним видовима, али и особен производ који има своју вредност и самоуправну договорену цену.

 Слобода и свестран развој стваралаштва су унутрашњи захтеви цивилизованог човека. Борба наше радничке класе за ослобађање рада је у ствари борба за размицање граница људским могућностима, за ширење видика и простора људској пракси и мисаоном напору да продиру у несазнато, да припремају још неостварено. Истинско стваралаштво у уметности, култури, науци у суштини се суочава са истим проблемима, настојећи да на уверљив начин искаже ново и хумано, да истражује, да критички осветли оно што је превазиђено.

 Комунистичка партија ће се увек изјашњавати против захтева да литература и уметност копирају живот, да улепшавају и лакирају стварност, да буду у служби свакодневне друштвене политике. Полазећи од марксистичких ставова о односу друштва и стваралаштва, Комунистичка партија није арбитар естетских струјања, праваца и стилова.

 Марксистичка критика активира друштвену свест у превазилажењу упрошћених и радикалистичких теза, које се са догматских, буржоаско-малограђанских, елитистичких и сличних позиција окрећу и против људске стварности. Јачање стваралачке критике значи и упорнију идејну борбу против монополистичких и клановских тенденција у култури и стваралаштву. То заслужује сталну и озбиљну идејно-политичку акцију комуниста. Комунистичка партија и друге организоване снаге истих или сличних погледа треба стално да покрећу расправе и отварају просторе за дијалог и аргументовано сучељавање гледишта на подручју културе и стваралаштва.

 Комунистичка партија ће водити идејно-политичку борбу за равноправност, слободу и свестран развој националних култура у региону посебно а и шире. Комунисти ће у исто време афирмисати облике и садржаје међусобног повезивања. Заједништво култура народа и народности засновано је на некад заједничком живљењу, заједничким интересима и циљевима. Комунистичка партија ће се бескомпромисно супротставити сваком покушају непоштовања тих принципа као и разним појавама и покушајима националистичког, сепаратистичког или хегемонистичког манипулисања националним културама. На тој основи неопходно је и даље подстицати истинске националне и општељудске вредности и борити се у исто време против патернализма којим би се неке од њих фаворизовале, а друге обезвређивале. Посебно је важно да ће Комунистичка партија бити у сталној идејно-политичкој борби против свих видова национализма и шовинизма, који се често користе културом за своју борбу.

 Веома је значајно и стално обогаћивање облика и садржаја међунационалне и међународне културне сарадње и размене, као и развијање сталних веза наших народа и народности са њиховим деловима у суседним земљама. Треба унапређивати и културну сарадњу наших народности са њиховим матичним народом.

 Комунистичка партија ће се залагати да између слободних (самосталних) уметника и корисника њихових дела брже нестају остаци старих неравноправних односа. То је могуће остварити учешћем аутора у органима и организацијама у којима се одлучује о њиховом стваралаштву и вредновању тог стваралаштва. Тиме ће се брже решити њихов статус јер ће постати део свеукупног рада.

 У реализацији свих културних делатности биће успеха ако у њу буду укључени и стручњаци из области културе, ствараоци, теоретичари, презентери и организатори.

Здравство

 

Здравље ниjе само пуко непостоjање болести, већ стање потпуног физичког, менталног, духовног и социjалног благостања (дефинициjа здравља светске здравствене организациjе из 1974). С обзиром на ову дефинициjу морамо радити на побољшању свих услова коjи утичу на човеково здравље. Здравствена заштита у последње две децениjе jе претрпела неколико озбиљних реформи коjе су ишле на штету укупног степена здравствене заштите. Уведена jе приватна пракса углавном оснивана од медицинског особља коjе jе стицало знање и искуство у државним институциjама. Тренутно здравствену заштиту прате броjна ревидирања претходних достигнућа у области социjалне и здравствене заштите и броjни проблеми:

1. Већина медикамената jе почела да се наплаћуjе чиjе цене често нису у границама подношљивог.

2. Броjни прегледи, терапиjе и операциjе се или наплаћуjу или се на њих чека и по неколико месеци.

3. Због лошег материjалног положаjа здравствених радника услуге у здравственим институциjама нису на завидном нивоу.

4. Недостатак медицинског материjала у довољним количинама за нормалан рад.

5. Недовољни капацитети болничких установа.

6. Услед неадекватног образовног система, непостоjања услова за квалитетно усавршавање, и негативне селекциjе током школовања, запослења и напредовања, створен jе недовољно стручан кадар.

7. У свим здравственим структурама и на свим нивоима присутна jе корупциjа.


Како би побољшали jедан од основних елемената човековог здравља морамо степен здравствене заштите повећати на наjвиши ниво:

 Здравствена заштита мора бити бесплатна и доступна свима.

 У циљу подизања квалитета здравствене заштите неопходно jе изjедначити државне и приватне здравствене установе.

 Материjални положаj здравствених радника се мора побољшати како би повећали квалитет услуга  у здравственим установама.

 Мораjу се створити погодни услови за стално стручно усавршавање медицинског особља.

 Држава мора пронаћи средства за изградњу нових капацитета примарне и секундарне здравствене заштите.

 За несметан рад здравственог система и што квалитетниjе пружање медицинских услуга, потребно jе обезбедити сав неопходан медицински материjал и опрему.

 Сваки вид корупциjе у здравству мора бити наjстроже санкционисан.


Поред наведених мера за побољшање здравственог система мора се радити и на  осталим елементима коjи утичу на квалитет здравља:

 Економска стабилност  

 Здрави друштвени односи у породици, радноj организациjи и осталим видовима друштвеног организовања

 Подизање свести друштва о здравом начину живота, правилноj исхрани, штетности дуванског дима, претераном конзумирању алкохола, штетности опоjних дрога и осталих по организам опасних супстанци.

 Подизање свести свих друштвених слоjева о важности одржавања личне и опште хигиjене.

 Отклањање свих узрока коjи доводе до стресних ситуациjа код човека чиjе су главне последице укупно нарушавање здравља.

 Стварање оптималних услова за ритам живота коjи неће негативно утицати на квалитет здравља.


Само испуњавањем свих ових услова омогућиће се правилан развоj човека и друштва у целини и створиће позитивну атмосферу за рад и свакодневни живот.



Воjска


Воjска представља jедан од основних елемената независности и безбедности jедне земље а то су предуслови за несметан развоj друштва. Улога воjске у савременом друштву jе вишеструка:


1. Одбрана земље


 Воjска мора бити ангажована на задацима одбране земље од упада страног агресора на њену териториjу.

 Своjим обавештаjним и практичним радом на терену у сарадњи са свим осталим службама истог или сличног деловања мора да предвиди и онемогући било какав акт терористичких и диверзантских група.


2.  Воjно оспособљавање


Воjска као jедна од основних институциjа државе има задатак  да:


 Обучи све воjно способне чланове друштва у циљу стицања потребних знања из области воjне технике и организациjе.

 Школуjе и стручно усавршава професионални воjни кадар.


3.   Помоћ при елементарним непогодама


 У случаjу угрожавања људских живота и могућих или већ насталих материjалних штета  узрокованих елементарним непогодама воjска jе дужна да пружи сву неопходну логистичку и материjалну помоћ као и помоћ у људству како би спречиле или ублажиле њене последице


4.  Социjализациjа


 Процесима образовања и васпитања jача моралне и карактерне особине  и учествуjе у изградњи човека као стабилне и комплетне личности.


У протекле две децениjе дошло jе до урушавања воjске и комплетног система одбране. Погрешним политичким и воjним одлукама и недовољним улагањима воjска више ниjе способна да извршава своjе задатке. Она се суочава са броjним проблемима коjи ометаjу њен нормалан рад и развоj:


 Смањење људских капацитета

 Истрошеност и неадекватна количина воjне опреме

 Расходованост, застарелост и недостатак воjне технике

 Пропадање, затварање и продавање воjних обjеката

 Лош материjални положаj професионалног воjног кадра

 Неефикасно оспособљавање воjске


Како би у потпуности била у стању да обавља све постављене задатке мораjу се плански повећати материjална средства коjима воjска располаже, али на начин да она не угрожава укупан развоj друштва и да одговара потребама одбрамбене политике земље. Мораjу се предузети одређени кораци како би се оваj циљ постигао:


 Мораjу се квантитативно и квалитативно увећати људски капацитети.

 Набавити модерна воjна опрема погодног квалитета и у довољним количинама.

 Набавити нова и развиjати постоjећа средства воjне технике.

 Зауставити приватизациjу  воjних обjеката и радити на ревитализациjи постоjећих како би била у оперативноj употреби.

 Неопходно jе побољшати материjални положаj професионалног састава припадника воjске.

 Увести ефикасниjе  програме воjне обуке.

 Омогућити услове за што квалитетниjе школовање и усавршавање професионалних припадника воjске.

 Константно радити на повећању угледа воjске.


Комунистичка партиjа се одлучно противи сваком виду ангажовања припадника воjске и воjне технике на страним териториjама осим у случаjу помоћи услед природних катастрофа и елементарних непогода. Комунистичка партиjа сматра да воjска треба да има одбрамбену улогу и у складу са тим искључуjе се било коjа могућност чланства или сарадње  са воjним савезима коjи имаjу за циљ окупациjу нечиjе териториjе или глобалну доминациjу, као и њихово присуство на териториjи републике Србиjе.

Полициjа



Полициjа представља jедан од основних елемената унутрашње стабилности и безбедности. Професионалност, законитост и легитимитет у раду мораjу бити основни принципи деловања свих полициjских структура, а заштита људских живота њихових слобода, безбедности као и заштита личне, приватне и друштвене имовине њихов наjвиши циљ. Деловање полициjских снага огледа се у следећем:


 Чува државну и друштвену безбедност и њен уставни поредак

 Одржава jавни ред и мир

 Ослањаjући се на сопствене ресурсе али и у сарадњи са осталим службама истог или сличног деловања ради на отклањању свих безбедносних ризика чиjи су узроци терористичке, диверзантске и остале групе коjе угрожаваjу безбедност и jавни ред и мир

 По налогу тужилаштва ради на сузбиjању свих видова организованог криминала

 У сарадњи са полициjама других земаља ради на сузбиjању међународних криминалних организациjа

 Ради на очувању безбедности у саобраћаjу


У протеклим децениjама легитимитет деловања полициjских снага често jе довођен у питање, што jе даље произвело резервисаност и неповерење народа према њеним припадницима. Иако jе у последњих десет година извршена озбиљна трансформациjа полициjе и даље постоjе случаjеви у коjима њени припадници долазе у сукоб са широким слоjевима друштва и у коjима се користе претерана употреба силе и прекорачење овлашћења. За овакво стање наjвећи терет кривице пада на креаторе државне  и безбедносне политике али и поjединачне случаjеве припадника полициjе. Проблеми у раду полициjе огледаjу се и у следећем:


 Лош материjални положаj већине службеника полициjе

 Недовољна заштићеност припадника полициjе ангажованих на сузбиjању наjтежих облика организованог криминала

 Недовољна и неадекватна опремљеност

 Присутност корупциjе

 Повезаност полициjских и криминалних структура


Побољшавањем материjалног положаjа и услова рада, набавком свих  потребних модерних средстава рада, већим степеном заштите на раду, али и одлучним санкционисањем свих негативних поjава везаних за рад припадника полициjе омогућиће стварање модерне и квалитетне полициjе коjа служи интересима друштва и доприноси укупноj безбедности државе и друштва у целини.

Актуелна државна питања



Комунистичка партиjа као модерна политичка организациjа пред собом има задатак сталног праћења и анализе актуелних дешавања у земљи и свету и на основу њих ће доносити закључке и одлуке о даљим правцима свог политичког деловања. Утицаj на актуелна политичка дешавања у земљи и свету зависиће од њене тренутне позициjе у друштву. Комунистичка партиjа следећим политичким проблемима даjе приоритет при тражењу решења истих:


1. Косово и Метохиjа


Полазна тачка у даљем решавању овог проблема мора бити да jе Косово и Метохиjа аутономна покраjина у саставу републике Србиjе. Свака одлука коjа крши законе републике Србиjе и у супротности jе са међународним правом мора бити поништена. До решења се мора доћи дипломатским средствима и мораjу бити укључени сви фактори од коjих зависи даљи развоj догађаjа у овоj покраjини. Циљ решавања проблема мора бити стварање услова за нормалан живот и развоj свих народа и народности на териториjи покраjине.


2. Статут Воjводине


Због своjе специфичности и мултиетничности Воjводини jе дата одређена аутономиjа али коjоj не сме бити циљ удаљавање од републике Србиjе и стварање услова за међунационалне, међуверске и било какве врсте сукоба а до чега ће политика одређених актера и стваралаца статута у коме се препознаjу одлике државности неминовно довести .


3. Регионализациjа Србиjе


Под утицаjем страног фактора власти су започеле процес регионализациjе Србиjе. Наводни циљ поменутог процеса jе бржи и равномерниjи развоj неразвиjених подручjа републике. Ово међутим може довести до нарушавања jединства и целовитости државе као и удаљавања привредних субjеката што омета даљи развоj друштва.


Комунистичка партиjа сматра да свако деловање коjе има за циљ удаљавање дела друштва од остатка привредних и друштвених субjеката омета развоj друштва као целине. Сходно томе сваки вид сепаратизма и сецесионизма мора бити наjстроже санкционисан а паралелно с тим треба радити на међусобном приближавању свих народа и народности у циљу даљег просперитета.


4. Приватизациjа

Под изговором неопходних економских реформи, ефикасниjег система пословања и захтевима западних земаља jош деведесетих година започет jе процес приватизациjе. Нови власници бивших великих друштвених предузећа нису оправдали очекивања и већину бивших покретача привредног развоjа довели у стање немогућности даљег процеса производње. Раднике поменутих предузећа су оставили без основних средстава за живот, без социjалне заштите и без права на рад. У немалом броjу случаjева држава jе продавала друштвена предузећа по цени испод  реалне. Распродаjући обjекте, средства за рад и производе рада предузећа нови власници стварали су директну своjу корист на штету радничке класе.

Комунистичка партиjа jе против сваке даље приватизациjе државне и друштвене имовине, залаже се за комплетно преиспитивање досадашњег тока приватизациjе и враћање имовине у власништво државе и радничке класе у свим оним случаjевима у коjима jе приватизациjа извршена против закона или неадекватним руковођењем доведена у стање немогућности даљег рада. Такође се залаже за кривичну одговорност свих фактора нелегалних и нелегитимих приватизациjа и планског уништавања државних и друштвених предузећа коjи су тиме остварили своjу личну корист.

У осталим приватизованим предузећима  Комунистичка партиjа ће се залагати за поштовање свих преузетих обавеза, поштовање радничких права и покретање производње у истим.

Комунистичка партиjа ће се залагати за доминантниjу улогу државне и друштвене имовине.

5. Закон о денационализациjи

Након промене друштвеног уређења одређени друштвени слоjеви и владе западних земаља инсистираjу на доношењу закона о денационализациjи коjи би омогућио старим домаћим и страним власницима да дођу у посед земље, стамбеног простора, предузећа и осталих обjеката одузетих у периоду након другог светског рата од велике поjединачне али и укупне вредности.

Комунистичка партиjа се противи повратку имовине власницима за коjе jе доказано да су били део окупационих власти, домаћих квислинга, ратних профитера, експлоататора људског рада. У свим случаjевима у коjима jе национализациjа спроведена на нелегитиман начин наследницима треба обезбедити адекватну надокнаду.

6. Европска униjа


Комунистичка партиjа сматра да наша земља не треба да постане чланица Европске униjе али jе за сарадњу на свим нивоима уз поштовање интегритета земље, аутономности у доношењу одлука и решавању унутрашњих питања. Одлуку о уласку земље у Европску униjу може донети само народ на слободном, демократском и транспарентном референдуму. Ми ћемо се залагати да народу укажемо на све предности и мане Европске униjе, на искуства земаља коjе су постале чланице са циљем што бољег доношења коначне одлуке.


7. Нато пакт


Комунистичка партиjа jе изричито против уласка земље у НАТО пакт и било какав вид сарадње, слање воjника и воjне технике на туђе териториjе као и присуство   НАТО-а на било ком делу државне териториjе. Одлуку о уласку земље у Северно-атлански савез може донети само народ на слободном, демократском и транспаретном референдуму.


8. Хашки трибунал


Комунистичка партиjа jе против изручивања држављана републике Србиjе Хашком трибуналу. Осуђуjемо све злочине почињене на просторима бивше СФРJ у  грађанским ратовима деведесетих година. Залажемо се да се сви судски просеци оптуженима за ратне злочине одвиjаjу пред домаћим судовима у сарадњи са судовима бивших југословенских република.


9. Однос према бившим југословенским републикама


Комунистичка партиjа се залаже за  што већу и интензивниjу сарадњу са бившим југословенским  републикама и зближавању свих народа и народности са краjњим циљем уjедињења на добровољноj основи.

Привреда



Привреду чине све установе и људски поступци коjи за циљ имаjу да све постоjеће и од човека створене ресурсе користе како би се задовољиле све материjалне и нематериjалне потребе људи ради одржавања и сигурности живота и друштвеног напретка. Доминациjом тржишне привреде све више постаjе jасно да се основни циљ привреде, под утицаjем крупног капитала, трансформисао у стварање огромних профита власника капитала. У процесу постизања тог циља користе се сва могућа средства при чему jе радничка класа на наjвећем губитку.

Како би се обезбедио константан прилив капитала велике компаниjе своjим утицаjем преко свих врста мас-медиjа ствараjу лажно стање о реалним потребама човека ствараjући при том потрошачко друштво коjим  се лако манипулише. Последице таквих деловања  су заустављање друштвеног развоjа и развоjа човека као поjединца.

Привреда Jугославиjе jе достигла своj врхунац седамдесетих година двадесетог века а након тог периода долази до стагнациjе и постепеног  економског пада. Деведесетих година долази до великих политичких и економских промена у земљи. Уведен jе вишепартиjски систем и омогућен jе бржи развоj приватне своjине. Развоj приватних фирми био jе условљен пропадањем друштвених и државних предузећа. Узроке њиховог пропадања треба тражити у планском урушавању предузећа од стране њиховог и државног руководства,  дезинтеграциjи државе, ратним сукобима и економским санкциjама уведеним од стране Уjедињених нациjа.

Доласком нове структуре власти уводи се принцип докапитализациjе и поjедина друштвена предузећа прелазе у власништво неколицине новостворених капиталиста. Страни капитал jош увек нема доминантну улогу.

Демократским променама и укидањем санкциjа повећава се присуство страног капитала у власничкоj структури предузећа. Креатори економске политике су улазак страног капитала на домаће тржиште оправдавали  његовим улагањем у посрнулу привреду, отварањем нових предузећа  и стварањем конкуренциjе на тржишту што се после показало као нетачно. Приватизована су махом бивша монополистичка предузећа претходно обезвређена да би се њихова тржишна вредност што више смањила. Велики броj предузећа после извршене приватизациjе бива угашен како би стране компаниjе заузеле што бољу позициjу на тржишту.

Последице овог двадесетогодишњег процеса су:

 Укупан пад производње

 Масовна незапосленост

 Пад друштвеног стандарда

 Повећање спољнотрговинског дефицита

 Константан пад домаће валуте

 Застарелост средстава за рад

 Већа зависност од спољно економских прилика

 Већа задуженост земље коjа за циљ нема улагање у привреду

Подела привреде


Сходно географском положаjу, климатским условима, природним ресурсима и стеченим позициjама на тржишту неопходно jе форсирати развоj одређених привредних грана.

Пољопривреда


У последње две децениjе примећен jе осетан пад пољопривредне производње. Наша земља коjа jе имала потенциjал да постане  лидер у пољопривреди, лошом политиком развоjа и неефикасним мерама помоћи доведена jе у незавидну позициjу увозника. Узроци оваквог стања у пољопривреди су:

 Недозвољена промена сврхе коришћења пољопривредног земљишта

 Промена власничке структуре коjа jе довела до прекидања процеса производње

 Недостатак материjалних средстава за покретање пољопривредне производње

 Недовољна улагања државе у системе одбране од елементарних непогода директно су утицала на велике губитке у пољопривреди

 Негативни утицаjи тржишних закона приморали су пољопривредне произвођаче да смање укупну производњу

 Неблаговремено исплаћивање произвођача од стране фирми коjе откупљуjу производе

 Смањивање квалитета пољопривредних производа

 Неодржавање и неулагање у системе наводњавања

 Недовољна државна средства за подстицаj развоjа пољопривреде

 Гашење задруга и комбината


Комунистичка партиjа сматра да би наша земља морала да искористи пун потенциjал свих грана пољопривреде у циљу задовољења прво домаћих, а затим и за потребе извоза. При том треба посебну пажњу обратити на квалитет производа и њихову здравствену исправност. Основни кораци за постизање ових циљева су:

 Конфисковање земље од власника коjи jе не користе у складу са њеном наменом и предавањем на коришћење лицима коjа би покренула пољопривредну производњу.

 Обезбеђивање пољопривредницима повољних услова за набавку материjалних средстава, средстава рада, енергената и свих осталих добара потребних за покретање пољопривреде.

 Већа улагања и успостављање квалитетног система одбране од елементарних непогода коjи би био у стању да благовремено реагуjе.

 Обнављање и веће коришћење система за наводњавање.

 Већа сарадња између пољопривредника и науке и технике у свим фазама производног процеса у циљу повећања квантитета и квалитета производње.

 Већа контрола надлежних органа над поступцима у пољопривреди у коjима се користе хемиjска средства

 Пооштрена контрола здравствене исправности производа.

 Пратећи кретања на страном и домаћем тржишту и на основу потреба, држава треба саветодавно да утиче на планирање производње како би се креирала реална цена производа потребна да обезбеди услове за поновни циклус производње и коjа што мање утиче на даљи талас поскупљења

 Стварање таквих организациjа рада у пољопривредноj производњи коjе ће довести до поjедностављивања процеса производње и њене веће ефикасности

У 21. веку неопходно jе створити услове за модерниjу пољопривредну производњу коjа би за циљ имала значаjно повећање квантитета и квалитета производа како би своjом ценом били доступни широким слоjевима друштва што би довело до повећања квалитета здравља и укупног квалитета живота.

Индустриjа


Улога индустриjе jе задовољење свих људских потреба и константно побољшавање квалитета живота. Индустриjа jедне земље jе показатељ њене независности, укупног степена развоjа, научно-техничких достигнућа, квалитета образовања, животног стандарда.  Нажалост крупни капитал jе основну улогу индустриjе претворио у стварање огромних профита при чему се често људске потребе фабрикуjу, квалитет производа смањуjе како би се постигао континуитет у производњи, друштвени напредак блокира од стране великих компаниjа ради сопственог опстанка, користе се технологиjе и материjе коjе угрожаваjу природну средину.

 Наша земља jе у протекле две децениjе доживела драстичан пад производње, технички jе назадовала, дошло jе до гашења великог броjа фабрика у готово свим областима индустриjске производње, до приватизациjе индустриjских комплекса од стране домаћег и страног капитала наjчешће у областима примарне сировинске обраде и до великог спољно-трговинског дефицита у области индустриjске производње. Последице се огледаjу у:

 Повећаноj незапослености

 Паду друштвеног стандарда

 Већоj економскоj зависности земље

 Успореном друштвеном и техничко-технолошком напретку

 Одласку стручног кадра у иностранство

Како би била у могућности да покрене производњу држава мора да покрене низ конкретних мера за ревитализациjу постоjећих и изградњу нових индустриjских капацитета. Мораjу се суштински изменити услови у коjима се индустриjа развиjа и мораjу се њени основни циљеви поставити као примат у односу на циљеве крупног капитала. Неке од основних мера за постизање овог задатка су:

 Комплетно преиспитивање и заустављање даље приватизациjе предузећа

 Забрана приватизациjе природних ресурса и богатстава

 На основу свих релевантних фактора, анализи домаћих потреба и могућностима пласмана робе на страним тржиштима донети jасну стратегиjу развоjа

 Радити на повећању извоза готових производа и смањењу извоза сировина

 Применити ефикасне мере заштите на оне производе чиjи би пласман угрозио постоjећу привреду

 Радити на маркетингу наших индустриjских производа у иностранству

 Примењивати наjсавремениjе технологиjе у производним процесима

 Улагати у стручно оспособљавање кадра

 Уводити технологиjе коjе не угрожаваjу животну средину

У условима отвореног тржишта, већег степена технолошког развоjа земаља запада, поjавом Кине као значаjног фактора на светском тржишту многе земље наилазе на потешкоће приликом прављења стратегиjе развоjа. У том комплексном систему наша земља мора пронаћи своjу позициjу коjа ће jоj обезбедити несметан просперитет зарад бољег квалитета живота њених грађана.

Саобраћаj


Саобраћаj jе jедан од наjважниjих елемената развоjа како привреде тако и целог друштва. Од квалитета њених унутрашњих и спољних веза између друштвених и привредних субjеката  зависиће брзина развоjа свих осталих грана привреде. Нажалост у 21. веку квалитет наших саобраћаjних веза су далеко испод потребног нивоа. Велики броj саобраћаjних проjеката започетих пре више децениjа jош увек нису приведени краjу. Компаниjе коjе су на себе преузеле задатак изградње саобраћаjница у већини примера су проjекат извеле недовољно професионално и квалитетно па jе након одређеног временског периода била неопходна њихова ревитализациjа. Позициjа наше земље као везе између Европе и Азиjе угрожена jе због неспособности свих досадашњих политичких субjеката да доврше саобраћаjницу познату под називом Коридор 10. Наjбитниjи проблеми саобраћаjног развоjа су:

 Изузетно лоше стање већине магистралних праваца друмског саобраћаjа

 Слаба саобраћаjна инфраструктура у већини градова

 Слаба инфраструктура и мали степен искоришћења железничког саобраћаjа

 Мизеран проценат коришћења речног саобраћаjа

 Недовољан броj и застарелост средстава ваздушног саобраћаjа

 Недовољно развиjена инфраструктура ПТТ саобраћаjа

Сви ови проблеми су довели до отежаног развоjа земље, отежаног пословања предузећа и међусобног удаљавања људи. Како би се друштво довело до потребног степена развоjа неопходно jе побољшати квалитет саобраћајних веза и максимално искористи предности свих видова транспорта роба и услуга. Потребно jе донети jединствену стратегиjу развоjа саобраћаjа у циљу бржег и безбедниjег транспорта људи и роба. Неопходно jе:

 Обновити све постоjеће саобраћаjнице са посебним освртом на квалитет израде, прописане стандарде градње и њихову безбедност

 Радити на изградњи нових модерних саобраћаjница коjе би омогућиле боље везе како између домаћих тако и са страним субjектима

 Набавити модерна средства превоза у свим видовима jавног саобраћаjа

 Средства коjа потичу из разних видова такси и пореза везаних за саобраћаj усмерити са jавне потрошње на горе наведене циљеве

Туризам и угоститељство

 Наша земља поседуjе изузетно велики потенциjал за развоj туризма и угоститељства с обзиром на своj географски положаj, климатске услове, саобраћаjне везе и богато културно и историjско наслеђе. Сходно томе у целоj земљи развиjани су туристички и угоститељски центри великих капацитета намењених домаћим и страним гостима. Током процеса транзициjе и приватизациjе велики броj тих центара jе променио намену, у стечаjу или прешао у руке приватних власника коjи су их реконструисали у елитна места недоступна просечном радном човеку. Треба указати и на:

 Недовољна улагања државе у обjекте од историjског и културног значаjа

 Слаб маркетинг домаћих туристичких места и догађаjа

 Недостатак квалитетних саобраћаjних веза и основне инфраструктуре

 Недостатак довољног броjа и квалитета хотелских капацитета

 Високе цене угоститељских услуга у односу на друштвени стандард

Решавање ових проблема уз раст стандарда становништва допринеће развоjу туризма и угоститељства и побољшању квалитета живота као и међусобном зближавању људи из разних делова земље и иностранства.

Комунистичка партиjа сматра да све гране привреде треба равномерно развиjати али да горе наведене имаjу наjвећи потенциjал развоjа па им сходно томе треба обезбедити услове за несметан развоj. При том не треба заборавити да су циљеви привреде везани за потребе и развоj широких друштвених слоjева, а не компаниjа и приватног капитала.

Поштовање тековина Народно-ослободилачке борбе


У последње две децениjе присутна jе поjава мењана историjских факата везаних за период другог светског рата. Активним деловањем националистичких историчара, аналитичара и осталих радника културе коjи су се ангажовали на оспоравању партизанског покрета као носиоца  борбе против окупатора, искривљена jе реална слика о актерима рата што jе директно довело до заоштравања односа између народа у бившоj Jугославиjи. Такође то jе довело и до непознавања историjе код младих генерациjа што jе негативно утицало на њихов развоj. Оваква политика фалсификовања историjе нарочито jе приметна у данашњем систему образовања, мењању назива улица, државних и друштвених установа и осталих jавних обjеката са циљем негирања активне улоге Комунистичке партиjе у одбрани народа у другом светском рату и њеном напору у изградњи земље и друштва.

Комунистичка партиjа ће свим средствима jавног информисања, манифестациjама, трибинама и осталим организованим видовима утицаjа на jавно мњење мењати садашњу свест о народно-ослободилачкоj борби а нарочито код млађе популациjе. Комунистичка партиjа ће захтевати обjективно изношење чињеница у систему образовања. Залагаће се за враћање назива улица људи коjи су полагањем своjих живота омогућили слободу и независност наше земље и нашег друштва.

Интернационализациjа комунистичког покрета


 У условима укрупњавања капитала, његовог интернационалног карактера и поjаве глобализациjе неопходно jе приближавање свих комунистичких партиjа у свету и њихово заjедничко наступање на међународноj сцени. Заjедничком анализом светских проблема, разменом информациjа и стварањем заjедничке стратегиjе развоjа комунистичког покрета у свету обезбедиће се бржи и лакши триjумф комунистичке идеjе као основног покретача друштвеног развоjа и основног елемента за стварање бољег, хуманиjег друштва.

Овај Програм ступа на снагу и примењује се од дана његовог доношења.



У Београду, 28.11.2011.



Председник Комунистичке партије

Јосип Броз




Овај Програм  усвојен је на Првом Конгресу Комунистичке Партије, одржаном дана  16.01.2010.године у Београду.                 


ДОКУМЕНТА ПАРТИЈЕ

Насловна Документа Контакт Вести Едукација Галерија Press Истраживања Вести дана КОС