Powered by VipTek

РАДНИЦИ,

браћо и сестре по хлебу који са тешком муком зарађујемо и од кога једва  успевамо да прехранимо наше породице,

нас су сви преварили и напустили!

Share on Facebook Share on Twitter Share on Google Bookmarks

Политичари, тајкуни и синдикалци, сви они дувају у исту тикву! Њима није криза! Имају и хлеба и погаче, и преко погаче! И велике плате, и дневнице, и скупе аутомобиле, имају и станове, и виле, и викендице, имају и за летовања и за зимовања, и за бање, и да школују своју децу у иностранству, и да путују по белом свету! На државне јасле су удомили своје рођаке, пријатеље, комшије, партијске активисте и љубавнице, решили су своје економске проблеме, а за ову државу и овај народ њих није брига!

 И све то имају преко наше грбаче, све су то стекли преко ноћи, пљачкашком приватизацијом имовине која је некад припадала свима нама, крађом од државе, узимањем кредита које ћемо ми и наша деца, на крају, морати да вратимо! Све су то "зарадили" отимањем од наше заједничке, народне муке и закидањем од наших уста, а нама су оставили прост избор: или да месецима радимо без плате и будемо срећни ако примимо "минималац", или да се придружимо "армији незапослених" која чека на бироу, и на улици.




Ми смо криви! Ми смо то дозволили!


 Некада је у овој земљи радник био светиња! Право на рад је било загарантовано Уставом и најважнији задатак целе државе је био да се сви запосле и да се свакоме обезбеде услови да можемо да живимо од свог рада, да имамо кров над главом, да се лечимо кад затреба, да школујемо децу, путујемо на одмор, а могли смо и нешто да уштедимо. И све друге делатности су функционисале, јер кад радник прима плату онда и занатлије и трговине и пољопривредници имају коме да продају своје производе и услуге. Данас све ово подсећа на бајку, али још међу нама има оних који се сећају да смо ми то имали.


 Ми смо данас робље које се препродаје као бофл, на пијаци. На изборима дајемо гласове за лажна обећања о бољем сутра, европском стандарду, високим платама и пензијама. Коме??? Онима који новим Законом о раду хоће да нам, ионако одузета и умањена права, још више обесмисле?! – да нас оставе на милост и немилост газдама, да немамо ни ту елементарну сигурност сталног запослења, већ да живимо у вечитом страху и вечито уцењени од стране обесних послодаваца ?!


Време је да свима кажемо ДОСТА!


Комунистичка партија Вас позива у заједничку борбу за радничка права,

јер само тако можемо нешто постићи за будућност наше деце!


До победе !!!